Vi, koji pred bogatim i moćnim ugnjetačem niste hteli da ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem – Arčibald Rajs, “Čujte Srbi”

Točak istorije se neprestano okreće, a nama izgleda kao Vrzino kolo. Malo, malo, pa nam se obije o glavu isti problem. Ujedinjeni heroji u silnim ratovima, opevani u pesmama i pričama daleko van sopstvenih granica, u miru stalno pravimo iste greške. Razjedinjeni, dozvoljavamo da nam šum brojanja novčanica, nebitno odakle dolaze, zvuči lepše od svih junčakih epova koji su nam zakopani daleko u duši.

Zato i ne čudi što nam se iste face vrte na vlasti već decenijama. Bilo je isto u prošlosti i nikada nismo znali da učimo na sopstvenim greškama. Patriotizam. Reč, koju zna svako dete u Srba. Usađen je u gene. Ali, bio je i najčešće oružje u ustima političara kroz vekove. I mi, rođeni 70 i neke, odrasli smo uz ceđenje svih mogućih značenja te reči, koja nas je udarala sa raznih radio i TV talasa. I razbacala nas svuda po kugli zemaljskoj. Pod kapom patriotizma servirali su nam hiperinflaciju, huliganstvo, kriminal, ratove. Kao opijum za masu. Samo da bi se nekolicina obogatila.

Sve to je pratila krv. Prolivene reke te najbitnije tečnosti za nas, mladih i starih, satrte generacije u ratno-kriminalnom okruženju. Ginulo se i stradalo svuda, od ulica do delova tuđih zemalja, koje niko od tih koji je posejao kosti tamo, nije ni posetio nikad ranije u životu.

Dobar deo naše generacije je, opravdano, spas potražio daleko van zemlje, pa i kontinenta. Tamo, gde su mislili da neko ceni samo znanje i rad. Ni na kraj pameti im nije bilo da time ojačavaju ionako lošu poziciju napaćene zemlje, a ko o tome i da misli kad je gladan, potcenjen… Sopstvenu pamet, rad, ulagali su kroz poreze onima, koji baš taj novac delom vraćaju ovde, da oni bogati, budu još bogatiji… Da oni koji pate, ma njih ko…

Dolazimo tako i do suza. Onih velikih, krokodilskih. Onih koje smo svi kao deca znali da ispaljujemo roditeljima, vaspitačima, učiteljima. Da ostvarimo neki cilj. I suze su deo velikog šoa. Jagodica na šlagu opijuma koji se širi bezbrojnim talasima elektro signala. Taj Tesla, što ih izmisli, bio je genije, ali da je znao da će sve da nas unazadi globalizacijom i vrati u neke feudo-robovlasničke odnose, dobro bi razmislio šta bi ostavio iza sebe. Gle čuda, i on je bio Srbin, na privremenom radu u Americi.

Suze, one čiste, koje su majke isplakale nad grobovima miliona, koji su poslednjih vek i kusur poginuli za naše bolje sutra, kaljaju se nekim krokodilskim, za sitne dnevno-političke poene. Sve neisplakane suze junaka svih ratova, svih boja i nacija, dok su živote polagali za to, bolje sutra, izgubile su se u interesima velikih i moćnih. Onih, koji nam vekovima serviraju male poslušnike da sprovedu njihove planove. Jer, para vrti, gde burgija neće…

Zato i patimo, baš zbog tih suza. Da su samo pojedinci izabrali pravu profesiju, pa možda, samo možda, umesto politike, sleteli u glumu, moguće je da bi Srbija već imala neki Oskar u vitrinama. Ionako nam je filmska produkcija uvek išla od ruke. Ali, pošto je sudbina htela drugačije, generacijo, ko nam je kriv što od nas, sa pravim kućnim vaspitanjem, niko nije hteo u politiku… I tako vekovima…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s