Panem et circenses (Hleba i igara) – latinska poslovica

Proklinjem dan kada su političari postali najveće medijske zvezde. To je dan kada smo civilizacijski napravili tri koraka unazad i to u trenutku svetske globalizacije, buma interneta i postavke sveta kao globalnog sela u kome sam na klik od znanja o svakom i svemu. Doduše, mnogo puta padnem i sam na fore neproverenih, lažnih informacija, ali zar i Gebels nije tvrdio da je poluistina efikasnija od laži, a da tri puta objavljena laž postaje istina?

Deo sam generacije koja je uživala u čarima obrazovnog programa, gledala vrhunske crtaće, produkcijske poduhvate televizije željne da doprinese obrazovanju. Iz politike smo morali samo da znamo ime jednog čoveka. Ali, o njemu baš sve što nam serviraju. Komunizam.

Kako sam rastao sve je manje bilo obrazovnih emisija, manje imena pisaca, slikara, naučnika i života raznih životnjih vrsta sa svih podneblja planete, sve manje prenosa plejade divnih sportova zbog kojih sam se i zaljubio u sportsko novinarstvo. Iz dana u dan bilo je sve više i više političara, stranaka, svađa, počeli su i rijaliti, da bi se sada svi programi, sve novine, svi portali pretvorili u jedan, jedinstven, bez konkurencije – politički rijaliti.

Od onog džet seta, do koga smo dolazili kroz razna kulturna, sportska i naučna ostvarenja u TV programima i rubrikama štampe u mladosti, najčešće preskačući Dnevnik i čitajući novine otpozadi, od sportskih strana, pa do sredine, spali smo da bez političara i raznoraznih golih sisa i dupeta, nema ni TV emisija, novinskih ili članaka sa portala.

Interesantnija je vest koliko se puta slikala žena nekog fudbalera gola za Instagram, nego da li on ume uopšte da šutne loptu. Koliko je političara, sportista, glumaca palo na veštačke sise, dupe, usne neke starlete iz rijalitija, nego što nema načina da se pomogne nekom bolesnom detetu osim pojedinačnim dobrotvornim akcijama, ili tuceta zlatnih medalja sa matematičke olimpijade.

Mediji su odavno izbrisali obrazovnu ulogu iz sopstvenih šema i planova, zarad gledanosti, klikova, tiraža. Pa, daj narodu hleba i igara kada ih toliko želi. A što je konzument neobrazovaniji, rapidno raste kod njega želja za golim sisama i dupetima, rijalitima svih vrsta, pa i političkog, u kome je postalo svejedno ko je u vrhu, jer niko ni iz čuvene opozicije nikada nije predaleko od glavne sise koja ih sve hrani.

Izreka da ruku ruku mije, najbolje se vidi u tom političkom rijalitiju. Javni nastupi, pljuvačine, uvrede, samo su deo folklora, jer fotelje mogu da budu samo meka i mekša. Niko od njih, jednom kada počne da jede politički hleb više ne silazi na stolicu ili drvenu klupicu. Zar im deca ne idu u iste, privatne škole, studiraju na istim, prestižnim, stranim univerzitetima, zar se ne viđaju na dečijim rođendanima i ostalim proslavama. Logično je i da pomognu jedni drugima dok su na vlasti, pa kad se točak okrene, svi su zbrinuti.

Zato se i isti likovi vrte našim medijsko-političkim rijaliti nebom već decenijama, presvlačeći desničarske, levičarske, liberalne, demokratske, proevropske dresove kako im trenutno odgovara. A ti, narode, gledaj unazađen sport dovođenjem polufabrikovanih stranaca i sa svojom decom koja jedva umeju da šutnu loptu, umesto obrazovnog programa, tu su sve sise i gola dupeta, tuče, svađe i seks iz rijalitija u bilo koje doba dana i zatupljuj. Tako je lakše i tebi i njima, jer kad ne bude više hleba imaćeš barem igara koliko god poželiš. Bićeš pravi rob političkog rijalitija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s